O ATLETICI

 

Atletika je jedna od bazičnih i najraširenijih sportskih grana, koju karakteriše osnovni ljudski pokret i ponašanje.

Zbog svoje sveobuhvatnosti dobila je naziv kraljica sportova. 

Atletskim vežbama stiče se fizička snaga, izdržljivost, brzina i okretnost a učvršćuju se svojstva volje kao što su hrabrost, odlučnost i upornost.

Discipline atletike odlikuju se motoričkim kretanjima koja se uspešno mogu primjenjivati u toku opšteg obrazovnog procesa ili kroz druge oblike vežbanja, pomoću kojih se značajno utiče na sveukupno podizanje psihofizičke sposobnosti.

Samim tim se atletika smatra osnovom za sve ostale sportove. Ona predstavlja osnovni i najznačajniji sadržaj svakih Olimpijskih igara od njihovog ponovnog uspostavljanja 1896 .

Takodje je osnovana međunarodna atletska federacija (IAAF) 1912. godine u Stotkholmu, a danas ima 212 država – članica.

Od 1983. održava se prvo na četiri a sada na dve godine svetsko prvenstvo za seniore i seniorke, od 1986. godine za juniore i juniorke a od 1999. godine i za kadete i kadetkinje.

Od 1930. svake četvrte godine održava se prvenstvo Evrope za seniore i seniorke, a od 1929. godine i Balkanske Igre.

Sama atletika je komleksan sistem pa su izvršene podele na aletske discipline: trkačke, bacačke, skakačke i višeboj. 

 

 

ATLETIKA je bazični sport

 

Kada čujemo da neko govori o atletici, obično prvo pomislimo na trke. Međutim, postoje i druge discipline. U svakom slučaju, atletskim vežbama se stiče fizička snaga, izdržljivost, brzina i okretnost.

Atletika je temelj svih ostalih sportova. Pored plivanja i gimnastike, predstavlja bazični sport. Potiče još iz doba starih Grka, a započela je kao disciplina na otvorenom, pa su takmičenja u prošlosti zavisila od vremenskih uslova.

Danas je atletika mnogo razvijeniji sport, a popravili su se i uslovi za njeno treniranje. U toku zimskog perioda, oni koji žele da se ozbiljnije posvete atletici, mogu da treniraju u zatvorenom prostoru – atletskim dvoranama. Doduše, kod nas postoji samo Zvezdin tunel i neke improvizovane sale. Ali, radi se na tome da se uslovi poboljšaju. S obzirom na sve, naša zemlja ima odlične atletičare.

Antrfile – Sport od drevnih vremena
Atletika je jedan od najstarijih oblika sportskog takmičenja, a od 1896. godine je uključena u redovan program Olimpijskih igara. Obuhvata sledeće discipline: trkačke (kratke, srednje i duge staze, štafeta, preponske trke i brzo hodanje), bacačke (koplje, disk, kugla, kladivo), skakačke discipline (skok u vis, skok u dalj, skok s motkom i troskok) i višeboj (sedmoboj za žene i desetoboj za muškarce).

Ana Stanimirović, studentkinja Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu, koja trenira skok u dalj više od osam godina, sa nama je podelila svoja iskustva.

Koje promene ste prvo primetili kada ste počeli da trenirate?
– Ispravila sam mnoge nepravilnosti u držanju, razvila sam motoriku, povećala mi se fizička snaga. Takođe, sport je jako dobro uticao i na moj uspeh u školi.

Koliko je atletika naporan sport, koliko odricanja traži?
– Kada sam bila jako mala, treninzi nisu zahtevali puno odricanja. Shvatala sam to kao jednu vrstu igre, druženja. Kasnije, kada sam počela ozbiljnije da se bavim ovim sportom, druženja je bilo i dalje, ali je bilo i napornije. Svaki uspeh zahteva neka odricanja. Ipak, danas se ne kajem zbog toga.

Šta je od opreme neophodno za dete koje želi da se bavi atletikom?
– Pošto se mala deca uglavnom bave trkačkim disciplinama, tu nema puno ulaganja. Samo dobre patike i trenerka, ostalo zavisi od trenera i deteta. Ako se već odlučite za neku drugu disciplinu, u samom klubu možete da dobijete sve neophodne informacije.

Kako «prepoznati» dobrog trenera?
– Prvenstveno, trener mora da ima iskustva u radu sa decom i da bude dobar psiholog. To se vidi i po tome koliko je klub u koji želite da upišete dete uspešan – koliko dece dolazi na treninge, koliko često učestvuju u raznim ligama, takmičenjima, kako se osećaju…